Obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv suša i poplava proteklo je u znaku posledice klimatskih promena koje se sve više osećaju i u Srbiji. Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu dr Ana Vuković Vimić rekla je za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više.
Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dvadesetak godina. U proseku, suša nam preti svake druge godine, a sve učestalije biće i superćelijske oluje. Veličina zrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivredi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi. dr Ana Vuković Vimić kaže da ćemo naredne decenije imati bar dve suše visokog intenziteta kakve pamtimo iz 2012, 2017. i 2022. godine.
„Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje“, rekla je Vimić.
Ukazuje na to da ćemo morati da menjamo način na koji proizvodimo hranu.
„Što se tiče ratarstva najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za te visoke fao grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni naše strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta“, izjavila je Vuković Vimić.
B. K.
