Sa više od 700 krava na farmi David Mužlai iz Bačkog Gradišta bori SE sa rentabilnošću proizvodnje. Bez državnih mera teško bi uspeo, a sa druge strane kad dostigne limit u isplati premije za mleko mora da vraća deo novca.
„Pošto sad veći proizvođači imaju limite za podsticaje, tako da smo svi mi uskraćeni sa 20% ukupnih subvencija. Da se izjednačimo sa svima da budemo isti, pošto smatramo da je naš litar mleka isti kao i drugih“, rekao je za RTS David Mužlai iz Bačkog Gradišta.
Po pravilniku Uprave za agrarna plaćanja Minisarstva poljoprivrede podsticaji koje dobijaJu od države u iznosu od 10 do 20 miliona umanjuju se za 10, a svi podsticaji koji prelaze ukupno 20 miliona umanjuju se za 20 odsto.
Veliki proizvođači u tome vide problem za razvoj svojih farmi u ograničenju broja grla za koje država obezbeđuje podsticaj.
„Kao proizvođač možete imati 300 krava, pa i 3.300, ali svi podsticaji su limitirani na 300. A šta sa 301. kravom, sa 410? To je nešto što je j konkretno za našu farmu loše i za sva ova pravna lica koja prelaze taj broj grla“, rekao je Krsto Ćorić iz Ćorić agrara.
Zahteve kojima bi se pomoglo očuvanju velikih farmi izneli su na sastanku u Zrenjaninu predstavnici 16 proizvođača mleka iz Vojvodine. Ističu da ne žele da se ovi problemi rešavaju nauštrb malih proizvođača, već da se podrška unese u zakon.
„Mi se borimo da ta sredstva koja su namenjena, konkretno za mlečno govedarstvo, pa i ratarstvo, da završe te pare tamo gde im je i mesto i da taj novac se opravda kroz povećanu proizvodnju, kvalitetniju proizvodnju, gde će Srbija dobiti nivo samodovoljnosti“, rekao je Radovan Bokić iz ZZ Agroklek iz Kleka.
Veliki farmeri očekuju da podsticaji po mlečnoj kravi budu 55.000 dinara i da se ukine naplata poreza na dobit koja je ostvarena po osnovu državnih podsticaja.
B. K.
