Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) profilisala se poslednjih godina kao jedan od inicijatora promena sveukupnog ekonomskog razvoja u mnogim oblastima privrede, a posebno u poljoprivredi. U najnovijoj obnarodovanoj „Sivoj knjizi 13“ NALED je izašao sa ocenom aktuelnog stanja u sektoru agraga, sa preporukama za otklanjanje prepreka koje koče dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Dosta pažnje posvećeno je organskoj poljoprivredi, pre svega državnom zemljištu koje se daje u zakup za organsku proizvodnju. Kako bi se proizvođačima opredeljenim za ovu vrstu proizvodnje omogućilo dugoročno korišćenje državnih oranica, tim NALED-a predlaže izmene određenih članova Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Smatra se da je period od pet godina prekratak za konverziju zemljišta i da ga treba produžiti i, po Pravilniku o uslovima i postupku izdavanja državnog zemljišta u zakup, definisati kao investiciono ulaganje. Takođe, nadležnim organima preporučuje se, da proizvođači organske hrane imaju prioritet u zakupu državne zemlje i da je koriste bez naknade.
Iznet je i predlog kako da se unapredi pravni okvir za dodelu podsticaja vezanih za organsku proizvodnju. To podrazumeva izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čime bi se omogućila dodela subvencija kada se proizvodnja obavlja na zemljištu manjem od 20 hektara. Isto tako, iznosi podsticaja za organsku proizvodnju, trebalo bi da se utvrđuju i dodeljuju nezavisno od onih koji važe za konvencionalnu.
Podsticaji stočara opredeljenim za organsku proizvodnju priplodnih grla, smatraju u NALED-u, takođe treba da se razlikuju i budu znatno veći od onih proizvođača koji upražnjavaju klasičan tov. Za organske proizvođače, smatraju u NALED-u, isto tako veoma je bitno da dinamika isplate podsticaja bude usaglašena i realizuje se već u prvim prolećnim mesecima, kada su najveći troškovi ulaganja u proizvodnju.
B.K.
