Mala poljoprivredna gazdinstva, koja se bave samo ratarstvom, sve teže su održiva, zato stručnjaci preporučuju diverzifikaciju proizvodnje. Takav model donosi veću konkurentnost, otvara mogućnost prerade i stvaranje dodatne vrednosti.
U Zadružnom savezu Vojvodine analizirana je kalkulacija troškova ratarske proizvodnje, na primeru kukuruza, i povrtarske proizvodnje, na primeru začinske paprike, uz korišćenje usluga zemljoradničkih zadruga. U uslovima visokih troškova proizvodnje i niskih otkupnih cena ratarskih kultura, neophodno je razmišljati o novim modelima poslovanja koji mogu obezbediti stabilniji prihod poljoprivrednim gazdinstvima.
Stručnjaci ističu da je neophodno analizirati kvalitet zemljišta, dostupnost vode i energenata, kao i tehnologiju gajenja. A uz obezbeđeno tržište, voćarstvo može biti itekako isplativo.
Zaključak je jasan. U uslovima promenljivog tržišta, mala gazdinstva teško mogu opstati oslanjajući se isključivo na ratarstvo. Uključivanje povrtarske ili voćarske proizvodnje, uz podršku zadruge predstavlja održiv model koji može obezbediti veću konkurentnost, stabilniji prihod i dugoročnu održivost.
K. R.
