Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić najavio je uvođenje nove nacionalne oznake „Rođeno i hranjeno u Srbiji“, kojom će se garantovati domaće poreklo i kvalitet proizvoda. Ideja je, kako je istakao ministar, da potrošači dobiju jasnu potvrdu da proizvod koji kupuju zaista potiče iz Srbije – od farme do trpeze.
„Želimo da svaki građanin zna šta kupuje i da bude siguran da proizvod nosi pečat domaćeg porekla. Takve oznake biće zakonom definisane i značiće zaštitu i potrošača i proizvođača koji poštuju propise i tradiciju“, rekao je Glamočić, naglašavajući da država nastavlja da jača sistem podrške domaćem agraru.
Prema istraživanju sprovedenom u 91 zemlji sveta, Srbija bi mogla biti konkurentna na tržištima koja mogu da plate junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 evra po kilogramu žive mere. Naši proizvođači mogli bi da pronađu svoje kupce u Izraelu, Italiji, Grčkoj i Saudijskoj Arabiji, dok je za Iran, gde je cena čak osam evra po kilogramu, konkurencija jača – osim ako se ne smanji trošak proizvodnje.
Agrarni analitičar Čedomir Keco ističe da se Srbija već usaglasila sa Velikom Britanijom i da je dobijen sertifikat za izvoz junetine.
„Za naše proizvođače najzanimljivije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU ostaje visok nivo carinskih taksi koje su nametnute po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju – što naše meso čini skupljim i smanjuje konkurentnost“, objašnjava Keco.
Keco podseća da Srbija ima oko 15.000 krava muzara na velikim farmama, ali najveći deo mleka – između 500 i 600 miliona litara godišnje – ipak dolazi od malih gazdinstava, kojih ima između 12.000 i 18.000. Uprkos tome, ovi mali proizvođači i dalje nemaju stabilan položaj u sistemu.
„Sramotno je i nedopustivo da proizvođači mleka koji čine većinu u sektoru – njih preko 12.000, sa oko 70.000 krava u muži nisu deo privrednog sistema, već samo sirovinari koje prerađivači plaćaju koliko žele i preuzimaju mleko kad im odgovara. Posledica takvog odnosa ogleda se u drastičnim primerima: mladi farmer iz Sente, Igor Kalinić, za samo 40 dana prosuo je ili podelio više od 28.000 litara mleka jer nije imao kome da ga proda. I to nije usamljen slučaj, već slika šire neorganizovanosti u mlečnom sektoru“, navodi Keco.
K. R.
