Za koji dan počinje berba malina. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona. Za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom – 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.
Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage – malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjake ući će sa više optimizma.
„Možemo očekivati dobru cenu i dobar kvalitet ovoga roda jer će biti malina retka i krupna, zdrava, tako da neće biti nikakvih problema“, kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja „Vilamet“.
Proizvođačima naruku idu i prazne hladnjače.
„Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, što su uvozili, uvozili su, borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom, da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile“, kaže Pilčević.
Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hiljada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija. Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom, ali pre svega – pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama.
K. R.
