Strategija poljoprivrede do 2034. godine koju je usvojila Vlada Srbije doneće važne promene, jer poljoprivreda više neće da se meri time koliko je novca podeljeno, nego kakav će biti rezultat tog novca i šta će se njime dobiti, izjavio je ministar dr Dragan Glamočić.
„Ne može da dobije isto onaj ko gaji žitarice i ima prihod po hektaru 1.000, 1.500 evra, i neko ko se bavi povrtarstvom, stočarstvom, gde su prihodi pet, 10, 20, 50 ili 100 evra po hektaru“, rekao je on za TV K1.
Naglasio je da je jedna od ideja strategije da se očuva i pojača prehrambeni suverenitet Srbije, jer se u vremenima ratnih sukoba pokazalo da je bezbednost hrane najvažnija.
„Mi imamo prehrambeni suverenitet, ali ga moramo još pojačati. Nikad se ne zna kakva vremena mogu doći. Mi čak i u najsušnijim godinama nikada nismo imali problem sa nedostatkom hrane, ali hoćemo da imamo i za izvoz“, objasnio je ministar.
Govoreći o uticaju suše na prinose poljoprivrednih kultura, naveo je da je kada je recimo u pitanju kukuruz, bez obzira što u poslednjih mesec dana nije bilo kiše, u centralnom delu, južno od Save od Dunava, ranije bilo padavina mnogo više nego što je bilo u Vojvodini, pogotovo u delu Banata te da tamo kulture mnogo bolje izgledaju nego u Vojvodini.
„Ali ako poredimo sa prethodnom godinom, imamo značajan ovaj rast svega, znači, evo, konkretno, kukuruz će negde oko 35 odsto, bez obzira na ovaj podbačaj, roditi više nego prošle godine“, rekao je ministar.
K. R.
