Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi, pa sadnja što većeg broja stabala na njenoj teritoriji, osim što ima višestruko povoljan uticaj na životnu sredinu i povećava površinu pod šumama, ublažava posledice klimatskih promena, štiti i zemljište od vetra i doprinosi očuvanju biodiverziteta.
„Potrebno je da imamo multifunkcionalnost, da imamo jednu vrstu koje brzo rastu, jednu koje ima skupo drvo, jedno medonosno. Podizanjem drveća u Vojvodini, da li su to pojasevi da li je to šuma, imamo višestruke koriste i omogućavamo razvoj drugih delatnosti. Čim imate pojas, sutra tu može biti rekreacija, turizma, pčelarstva, diverziteta“, rekao je za RTV Saša Orlović iz Instituta za nizijsko šumarstvo.
Prema poslednjim podacima nacionalne inventure šuma, šumovitost Srbije iznosi blizu 40 procenata, dok je u Vojvodini svega oko osam odsto, pa su tu potrebe za podizanjem novih zasada i najveće.
„Vojvodina je primarno poljoprivredna regija, potencijal se nalazi u vetrozaštitinim pojasevima, koje treba opredeliti za to, ali pre svega rešiti parcele, imovinsko pravni status, uradite analize i onda pristupiti pošumljavanju u skladu sa sadnim materijalom poznatog porekla. Konkretno, mi radimo relativizaciju svih vlažnih staništa na području Vojvodine, tako što regulišimo vodne režime. Radimo izmuljivanje kanala, kopanje novih kanala, kako bi koristili potencijal naših reka, jer se dobar deo naših šuma nalazi u slivovima naših reka, da bi mogli da regulišemo, da upuštamo vodu u šumu“, kaže Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo.
K. R.
