Srbija je kroz veći deo novije istorije važila za zemlju snažno oslonjenu na proizvodnju i izvoz hrane. Još u vreme Jugoslavije imala je važnu ulogu u snabdevanju zajedničkog tržišta, ali i u plasmanu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u inostranstvo
Struktura izvoza tada je bila znatno drugačija nego danas. Pored žitarica i drugih berzanskih proizvoda, posebno mesto zauzimalo je meso, pre svega juneće i svinjsko, koje se izvozilo u velikim količinama – od junećih polutki do prerađevina. Danas je upravo stočarski sektor jedna od najslabijih karika domaće poljoprivrede, pa Srbija sve više uvozi meso, mleko i mlečne proizvode, prenosi Biznis.rs.
Jedan od ključnih izazova ostaje nizak stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda. U izvozu i dalje značajno učestvuju osnovne sirovine, poput pšenice, kukuruza, soje i šećera, dok se najveći deo dodate vrednosti ostvaruje tek u zemljama koje te sirovine dalje prerađuju.
Dodatni problem predstavlja slabljenje prerađivačke industrije. U prošlosti su u Bačkoj, severnom Banatu i Sremu postojali brojni pogoni za preradu voća i povrća, dok je danas veliki deo tih kapaciteta ugašen ili sveden na minimum. Ostalo je tek nekoliko uljara i pojedini pogoni za proizvodnju sokova i sličnih proizvoda.
Zbog toga se poslednjih godina sve češće postavlja pitanje: da li Srbija ima dovoljno jasnu i dugoročnu strategiju izvoza hrane. Ambicija za otvaranje novih tržišta, poput Kine, Japana ili Indije, postoji, ali se istovremeno postavlja pitanje da li domaća proizvodnja ima dovoljan obim za ozbiljniji nastup na tako velikim tržištima.
Srbija i dalje ostvaruje pozitivan trgovinski bilans u sektoru hrane, ali je taj suficit manji nego ranije. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda procenjuje se na oko tri milijarde evra godišnje, dok je uvoz premašio dve milijarde evra, što ukazuje na rastuću zavisnost od uvoza u pojedinim segmentima.
Među proizvodima koji i dalje imaju snažnu izvoznu poziciju izdvaja se malina, a u rodnim godinama značajan prihod donose i višnja, borovnica i zamrznuto voće. Ipak, i u ovom sektoru ostaje isti izazov – veći deo robe izvozi se kao sirovina ili poluproizvod, umesto kao proizvod više faze prerade, objavio je portal Biznis. rs.
K. R.
