Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na svetu nikada se ne iskoristi, a iz NALED-a kažu da na deponijama 60 odsto otpada čini, upravo, hrana. Problem je, upozoravaju stručnjaci, ne samo društveni i ekološki, već i ekonomski, a rešenja nudi cirkularna ekonomija, preneo je portal RTV.
Umesto uništavanja neiskorišćenih namirnica, one se mogu upotrebiti kao resurs za dobijanje hrane za životinje, drugih korisnih proizvoda ili energije. Trgovinski lanci, restorani, ugostiteljski i javni objekti u čijem su sastavu kuhinje, među najvećim su generatorima organskog otpada.
“Svi oni generatori otpada, po Zakonu o upravljanju otpadom, imaju obavezu da svoj otpad zbrinu u skladu sa zakonom, to jest, da ga predaju ovlašćenim operaterima, koji imaju dozvolu od strane nadležnih organa za upravljanje otpadom, tako da su u obavezi da taj otpad adekvatno sortiraju na mestu nastanka i da ga predaju operaterima, uz dokument o kretanju otpada”, kaže Jovana Škatarić, komercijalni direktor i savetnik za upravljanje otpadom u kompaniji “Higia”.
Da tako nije uvek u praksi, kažu u NALED-u, uz ocenu da upravljanje otpadom u velikoj meri i dalje zavisi od svesti, ne samo ekološke. Na prvom mestu predlažu doniranje upotrebljivih namirnica. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane.
„Ono što smo mi, svojevremeno, pokušali i predstavili Ministarstvu zaštite životne sredine jeste da svako ko proizvodi i stavlja u promet više od 50 obroka dnevno u obavezi je da ima operatera sistema, koji će na kraju taj otpad za njih zbrinuti”, kaže Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.
Otpad od hrane može se upotrebiti za dobijanje biokomposta kao đubriva, bioetanola kao goriva i biogasa, od kojeg se dobija i električna energija. Da ulje iz friteze, umesto u kanalizaciju ili na smetlište, može ići u biodizel, znaju na obodu Novog Sada.
„Mi prerađeno otpadno ulje koje sakupimo, jestivo, izvozimo fabrikama biodizela na teritoriji Evropske unije, koje ga dalje prerađuju za jednu isključivu namenu, a to je za dodavanje fosilnom dizelu”, kaže Bojan Gligić, direktor kompanije “Eso Tron”.
Računica cirkularne ekonomije se ne tiče samo zaštite životne sredine, već i uštede resursa.
„Srbija godišnje izgubi oko 350 miliona evra iz procesa neodgovornog postupanja u životnoj sredini”, napominje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
B. K.
