Dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, institut, kaže da su tokom setve poljoprivrednici dosta koristili sopstveno seme.
„Ove godine je bilo sertifikovanog semena za oko 50 odsto površina koje su pod pšenicom. To je zbog toga što se godinama proizvođači okreću sopstvenom semenu, pa se semenska pšenica proizvodi i prodaje sve manje. Sada, kada se daju subvencije, možda se i traži više sertifikovano seme, ali to ne može za jednu sezonu da se poveća. Ako potražnja bude rasla, rašće i proizvodnja ovog semena“, kaže Aćin.
Takođe upozorava i da je kvalitet pšenice u Srbiji godinama nizak.
„Tehnološki kvalitet za pekarsko-mlinarsku industriju zavisi od sorte pšenice. Ono što je kod nas nerešeno pitanje jeste otkup po kvalitetu. I dalje se pšenica otkupljuje po kilogramu. Proizvođači zato seju visokoprinosne sorte, a prinos i kvalitet još ne idu zajedno. Tako da ako sorta ima veći potencijal za prinos, uglavnom ima manji kvalitet“, navodi Aćin.
K. R.
