Na radionici „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi“, koja je održana u organizaciji Donau Soja i EIT Food u Subotici, glavne teme bile ekološke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede. Povod za skup je što Intenzivna poljoprivreda sve više dovodi do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa.
Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene.
„U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5 %)“, napominje dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uz napomenu da regenerativna poljoprivredanije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene.
Očuvanje kvaliteta zemljišta, smanjenje uticaja poljoprivrede na klimatske promene i povećanje ekonomske održivosti proizvodnje ostaju ključni izazovi, a regenerativna poljoprivreda se nameće da bude u fokusu kao neizostavan deo rešenja.
B. K.
