Prema poslednjem popisu poljoprivrede prosečno domaćinstvo u Vojvodini poseduje oko 13 hektara po gazdinstvu, a u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je veće interesovanje kupaca za zemljištem.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, kaže da je zemljište je jedan ograničen resurs.
„Srbija trenutno raspolaže sa nekih 3,2 miliona hektara zemlje i to je što. Vi stanogradnju možete napraviti na pet, deset, da ne kažem 15, 20 spratova, a zemljište je toliko koliko je. Tako da, perspektivno, zemljište praktično predstavlja jedan vrlo organičen resurs, što znači da je i ponuda ograničena“.
Galetin dodaje da su u proteklih nekoliko godina pojedini poljoprivrednici prodavali svoju zemlju kako bi kupili stanove. Njegov savet je da to, ipak, ne čine, jer se dugoročno više isplati davati zemljište u arendu.
„Ako hoćete da investirate u zemljište, morate da znate kada će vam se to ulaganje vratiti. Verujem, u perspektivi, da zemlja može više, brže i bolje da vrati iznos na neki duži rok nego što je to kupovina stana“, rekao je Galetin za RTV.
Cena poljoprivrednog zemljišta često varira i to u zavisnosti od njenog kvaliteta i lokacije. Kada govorimo o Vojvodini, najskuplja zemlja je u Južnobačkom i Sremskom okrugu.
B. K.
