U Institutu za voćarstvo u Čačku već godinama nastaje svojevrsna „gen-banka“ domaćih sorti: najvredniji biljni materijal čuva se krioprezervacijom u tečnom azotu, kako bi autohtone vrste ostale bezbedne, bezvirusne i dostupne i budućim generacijama proizvođača
Osnova programa je krioprezervacija – metoda koja omogućava dugoročno čuvanje genetskog materijala uz niže troškove i manji rizik u odnosu na klasične kolekcije na otvorenom ili u zasadu.
Biljni materijal kontinentalnih voćnih vrsta čuva se u tečnom azotu na temperaturi od minus 196 stepeni Celzijusa, što, kako navode u Institutu, obezbeđuje očuvanje autohtonih sorti prema najvišim svetskim standardima.
„Već 10–15 godina intenzivno radimo na razvijanju protokola za različite tehnike krioprezervacije, a u poslednjih pet-šest godina smo se posebno fokusirali na autohtone šljive“, kaže dr Tatjana Vujović, naučni savetnik Instituta za voćarstvo.
Stare sorte su, prema navodima stručnjaka, često otpornije i stabilnije u promenljivim klimatskim uslovima, a istovremeno donose prepoznatljiv kvalitet i aromatski profil sirovine, što je posebno važno za preradu i proizvode sa dodatom vrednošću.
Direktor Instituta dr Darko Jevremović naglašava da je „od izuzetnog značaja“ da se sorte sačuvaju u bezvirusnom statusu – odnosno da budu potpuno oslobođene od virusa i drugih patogena.
„Krenuli smo polako i sa umnožavanjem tih sorti, kako bi u nekom narednom periodu bile dostupne i kupcima“, navodi Jevremović.
Takav pristup, objašnjavaju u struci, smanjuje rizik da se u proizvodnju unese zaražen sadni materijal i doprinosi stabilnijim prinosima i kvalitetu.
K. R.
