Prema Pravilniku o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, od 1. decembra dozvoljeni nivo aflatoskina u mleku trebalo bi da se spusti sa trenutnih 0,25 na maksimalnih 0,05 mikrograma po kilogramu, što je i evropski maksimalni nivo.
Iako je usklađivanje ove regulative sa EU do sada već trebalo da bude primenjeno, ono je više puta odlagano. Za sada nema informacija da li će se isto desiti i ovog puta.
Predsednik Udruženja „Agroprofit“ Čedomir Keco za Biznis.rs naglašava da je usaglašavanje sa ovim propisom gotovo nemoguće jer je kukuruz, koji je osnova hraniva stoke u proizvodnji mleka, već ušao u skladišta i u preradu sa aflatoksinom, što direktno utiče i na njegovo pojavljivanje u mleku.
„Aflatoksin je proizvod suše, a ulazak žitarica, pogotovo onih zrnastih, u skladište bez razvrstavanja po kvalitetu kod nas je negativna tradicija. Mi sada imamo i kvalitetan i nekvalitetan kukuruz koji ide u pripremu za stočnu hranu, i to je nemoguće selektirati i proizvesti hranu za muzare bez prisustva aflatoksina. U ovom trenutku je dobro da stočari godinu završe sa poštovanjem maksimalnog nivoa aflatoksina u mleku koji smo imali i do sada“, ističe Keco.
Prema njegovom mišljenju, sada nije realno smanjivati propisane količine aflatoksina jer mnogi proizvođači nisu u mogućnosti to da ispoštuju.
„Ako je trenutno propisana količina aflatoksina u mleku zdravstveno tolerantna, ne treba je smanjivati jer godina nije takva da nam daje tu mogućnost“, dodaje Keco.
B. K.
