Sektor svinjarstva u Srbiji doživeo je duboke strukturne promene koje su, prema oceni struke, iz korena izmenile način proizvodnje, organizaciju tržišta i položaj proizvođača. Kako za Biznis.rs ističe predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco, nestanak malih proizvođača i izostanak jasne strategije doveli su do ozbiljnih poremećaja u ovom sektoru.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je danas od 60.000 do 80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi od 20 do 40 svinja.
„Svi ti obori nekada su bili puni jer je postojao kupac. To je sada nestalo, nestali su proizvođači i nema više te male proizvodnje po seoskim domaćinstvima. To znači da smo mi u stočarstvu imali socijalnu proizvodnju oko 40 tovljenika godišnje – za porodicu, nešto za sebe i ostalo za prodaju, koja je uvek bila planirana kada poljoprivrednici imaju najveći trošak pred prolećnu setvu“, ističe Keco za portal Biznis.rs.
Kada je reč o organizaciji proizvodnje, predsednik Udruženja Agroprofit ukazuje da je nauka poslednjih godina značajno napredovala, te da se proizvodnja „u potpunosti promenila“ u pogledu genetike i tehnologije proizvodnje hrane.
„Došli smo do toga da se sada za kilogram prirasta svinjskog mesa žive mere troši od 1,8 do 1,9 kilograma koncentrovane hrane. Nekada, kada se radilo po oborima, trošilo se od 3,5 do čak 4,2 kilograma. Malo je proizvođača koji imaju farme ušlo u savremenu genetiku, gde su veliki tovni potencijali i gde je veliki prirast kod svinja“, navodi Keco.
On dodaje da i danas može da se dogodi da i velike farme troše više od 1,8 kilograma hrane po kilogramu prirasta, što ih automatski čini nekonkurentnim za cenu koja može da „prođe“ na tržištu.
„To se sada događa i umesto da krenemo u stvaranje novog profila odgajivača, da genetika bude glavna investicija i da dobijemo jednu novu generaciju visokokvalitetnih tovljača koji će imati računicu da ovaj posao rade u svojim savremenim objekima“, ukazuje on.
U tom kontekstu Keco naglašava da je struktura proizvodnje tovljenika promenjena, ali da država, kako kaže, nije prepoznala tačku oslonca za promene.
„Dakle, struktura proizvodnje tovljenika je promenjena i država nije prepoznala gde je tačka oslonca da se stvari promene. Ona nije u sprečavanju uvoza, već u genetici koja donosi veći prirast tokom tova. To je suština. Potrebna nam je sasvim nova, stručna analiza, da uđemo u kvalitetnu i produktivnu proizvodnju, da ne govorimo o svinjarstvu na temelju starih šema i kritikujemo državu i klaničare jer je to besmisleno“, zaključuje Keco.
K. R.
