Uprkos niskim temperaturama u malinjacima za sada nije bilo značajnije štete, pa ostaje da se vidi kakve će vremenske prilike biti u narednom periodu. Iako je „crveno zlato“ jedan od strateških izvoznih proizvoda Srbije, proizvođači i otkupljivači gotovo po pravilu svake godine „ratuju“ oko otkupne cene.
Dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta za Biznis.rs kaže da se pod malinom u Srbiji nalazi oko 19.000 hektara. Međutim, od 2018. godine – kada je proizvedeno oko 120.000 tona – beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona.
Kada je reč o otkupnoj ceni, on ističe da je ona u 2024. godini bila jako niska 250 do 300 dinara, dok je pre samo tri-četiri godine „išla“ od 500 do 600 dinara.
Za ovu godinu smatra da je neophodno uraditi tačnu kalkulaciju jer su troškovi proizvodnje znatno veći zbog skoka cena naftnih derivata, radne snage, ali i đubriva i zaštitnih sredstava.
„Kod nas je je još uvek nerešeno pitanje između proizvođača i hladnjačara. Proizvođači nisu akcionari u hladnjačama kao što je to, primera radi, u Italiji kod proizvodnje jabuke. Da bi se dugoročno rešio taj odnos moj predlog je bio da se ugovorima reši pitanje akontne cene. Tako bi proizvođači mogli da pokriju troškove berbe, a da nakon prodaje malina od izvozne cene 45 odsto ide hladnjačarima, a 55 odsto proizvođačima i na taj naćin zajedno delili sudbinu tržišta“, rekao je Keserović.
B. K.
