Poslednjih godina primećen je trend porasta žena na selu koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Sela u okolini Kragujevca imaju 8.700 registrovanih domaćinstava, a od tog broja 12 odsto se vodi na žene. Žene na selu se uglavnom bave voćarstvom, cvećarstvom, preradom i plasteničkom proizvodnjom.
Ovogodišnji agrarni budžet grada Kragujevca iznosio je 100 miliona dinara sve više se razmišlja i u pravcu posebnih podsticaja za žene na selu.
„Kod nas u selima ljudi se bave raznovrsnom proizvodnjom. Žene više plasteničkom proizvodnjom, voćarstvo, cvećarstvom, a mukarci ratrstvom i stočarstvom Tamo gde se proizvodi cveće u većini slučajeva je žena ta koja je nosilac te proizvodnje i isti slučaj je u pitanju kada je plastenička proizvodnja. U proizvodnji mleka, muža krava opet su žene te koje nose tu priču, koje prave sireve, a dosta ih ima i u etno seoskom turizmu gde svakako i muški članovi pomažu ali glavni nosilac tog posla je žena. Otprilike godišnje imamo 1000 korisnika za razne programe i negde oko 15 odsto podnosilaca zahteva su žene“, kaže Snežana Živanović Katić, članica Gradskog veća za ravnomerni i održivi razvoj sela i grada.
Još jedan vid osnaživanja žena na selu je kroz udruženja žena koja se bave različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje.
K. R.
