Povrtarstvo je očigledno posao koji se sve manje isplati domaćim poljoprivrednicima. Dok ratari smanjuju proizvodnju, uvoz raste, pa tako oko 16 odsto paradajza, 21 odsto belog luka i gotovo 60 procenat pasulja koji završi na našim trpezama zapravo kupimo u inostranstvu.
U poslednjih deset godina ukupne površine pod povrćem u Srbiji su drastično smanjene – sa 125.422 na 82.522 hektara, dok je ukupna proizvodnja povrća, sa 1,5 miliona tona pala na 1,3 miliona tona.
Prema podacima objavljenog u Nacrtu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2025–2034, dobra vest je jedino što su prinosi povrća povećani sa 13,9 na 15,2 tona po hektaru.
Ovaj dokument bi trebalo da da smernice kako da Srbija povrati svoj prehrambeni suverenitet i da postigne proizvodnju koja može da zadovolji domaće potrebe, da bi maksimalno smanjila zavisnost od uvoza hrane.
Na našim pijacama i u trgovinskim lancima najviše mladog krompira je iz Francuske, pasulj je iz Kirgistana, Egipta i Bugarske, dok je gotovo 70 % belog luka iz Kine. Ipak, najviše povrća kupujemo iz Albanije. Iz ove zemlje nam stiže ubedljivo najviše paradajza, paprike i krastavaca.
Srbija beleži stalni pad interesovanja proizvođača za gajenjem krompira, pa je 2023. godine on zasađen na svega 23.145 hektara, dok je 2014. ovo povrće bilo zasađeno na 51.987 hektara. U proteklih desetak godina prepolovljena je i proizvodnja belog luka – sa 2.808 pala je na 1.359 hektara, peneo je RT Balkan.
K. R.
