I ove godine borovnica iz domaćih zasada ostvaruje višu otkupnu cenu nego inače najprofitabilnije srpsko voće malina.
Kako saznajemo, za kilogram borovnice proizvođači dobijaju oko 530 dinara, dok je prva oglašena cena maline kod jednog od najvećih hladnjačara u zapadnoj Srbiji nešto malo više od 400 dinara.
Kako je za „Politiku“ kaže dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, kod nas berba ovog voća, u zavisnosti od godine, obično počinje u prvoj dekadi juna, a na većim nadmorskim visinama završava se tokom avgusta.
Prema njegovim rečima, savremene tehnike gajenja i povoljni prirodni uslovi omogućavaju nam da imamo borovnicu kada je nema u ovom delu sveta i obezbeđuju postizanje vrhunskog kvaliteta i viših cena u odnosu na konkurenciju. Ali smatra da dominantno gajenje sorte „djuk“ u različitim područjima utiče na to da proizvođači u zapadnoj Srbiji i na višim terenima u špicevima berbe ostvaruju znatno niže cene od onih u Mačvi.
„Takođe, smanjenju sveukupne cene doprinosi i činjenica da su naši izvoznici većinskim delom orijentisani na Holandiju, odakle se borovnica reeksportuje na treća tržišta“, napominje Leposavić i dodaje da bez obzira na sve prednosti koje se pre svega odnose na kvalitet, da bi ostali i opstali na sve zahtevnijoj tržnici, u narednom periodu je neophodno raditi u više pravaca da naši borovničari posle izuzetnog uspeha ne dožive sudbinu malinara.
„Srpska borovnica za sada ima sve elemente lidera u proizvodnji ovog voća u ovom delu Evrope. Ali njena budućnosti nije u povećanju površina. Sada je potrebno pametnije planirati gde, kako i kome prodati ono što se već proizvodi i na taj način praviti razliku između konkurencije koja raste u obimu – i našeg proizvoda koji treba da raste u vrednosti“, ističeLeposavić.
K. R.
