Za voćarstvo u Srbiji ovo je bila jedna od izazovnijih godina jer su cene u otkupu u odnosu na prošlu sezonu više nego prepolovljene. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su u julu ove godine, u odnosu na isti mesec 2022, proizvođačke cene u ovom sektoru bile niže za 56,1 odsto, što ukazuje da su voćari usled krize na tržištu gore prošli nego ratari jer su žitarice u globalu, u istom periodu, bile jeftinije za 39,1 procenat.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže za „Politiku“ da su na obezvređivanje proizvođačke cene voća pre svega uticala ulaganja u đubriva, pesticide, odnosno imputi koji su u poslednje dve godine enormno poskupeli.
„Zbog toga se ne može na isti način upoređivati pšenica, kao kapitalno intenzivna kultura gde jedan radnik kod nas može da uradi više desetina hektara, i recimo malina, kupina i borovnica kao radno intenzivne kulture, kod kojih je za jedan hektar zasada potrebno dva radnika sa punim godišnjim fondom časova“, ističe Leposavić.
Leposavić naglašava da obezvređivanje vrednosti voća nije jedini problem koji je zadesio naše proizvođače. Ova godina bila je prilično loša za proizvođače većine voćarskih kultura, koji su zbog nepovoljnih vremenskih uslova imali ogromnu redukciju prinosa o kojima se, napominje, vrlo često objavljuju podaci koji nisu ni blizu realnosti.
„Kada govorimo o padu prinosa kod većine voćnih vrsta na nekim lokalitetima je umanjenje i do 80, 90 procenata. A realno na području čitave Srbije više od 60 odsto u odnosu na prosečne godine. Kod šljive imamo proizvodne regione u kojima je rod u potpunosti izostao, što u celini gledano utiče na veliki pad proizvodnje kod nas“, kaže Leposavić uz napomenu da je slično je i kod ostalog koštičavog voća, ali i kod jabuke a naročito kruške.
Kada je reč o nacionalnoj voćnoj vrsti – malini, pad prinosa se razlikuje u različitim delovima zemlje i on se kreće u proseku do nekih dvadesetak procenata u odnosu na prosečne prinose.
B. K.
