Skladišta u kojima se čuvaju zalihe malina u našoj zemlji su skoro prazna. Slična situacija je trenutno i u Poljskoj, Ukrajini i drugim zemljama koje ovo voće izvoze u smrznutom stanju.
„Cenovno gledano, srpski proizvođači su ove godine ostvarili najvišu cenu maline. A pojedini hladnjačari platili su tako cenu nepoznavanja razvoja događaja i ugovorenih lošijih aranžmana sa inostranim kupcima“, kaže dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije i predstavnik naše zemlje u Svetskoj organizaciji proizvođača maline (IRO).
Govoreći o stanju na terenu, on ističe da zbog ogromnog manjka kvalitetne robe veliki kupci iz sveta ovih dana šalju upite, osmatraju i pokušavaju da naprave što povoljnije aranžmane za sledeću godinu. Iako ne trguje malinom, zbog dugogodišnjeg sagledavanja stanja i prilika u našem i svetskom malinarstvu, ali i aktivnog učešća u Svetskoj organizaciji proizvođača maline, u prethodnih dvadesetak dana Leposavić je imao više susreta sa velikim kupcima iz Francuske, Amerike i Čilea.
Kako je kazao za Politiku, Francuzi su posebno spremni na dugoročnu saradnju zbog zahteva njihovih kupaca koji potražuju isključivo malinu najboljeg kvaliteta. A to je, kako napominje, bez imalo preterivanja malina iz Srbije.
„I pored postojećih hladnjača koje su u njihovom vlasništvu,spremni su na kupovinu još preradnih kapaciteta, odakle bi malinu distribuirali na francusko i japansko tržište. Sa našim proizvođačima već su napravili dogovore za sledeću godinu. Pokušavaju da obezbede još veći broj kooperanata“, kaže Leposavić i ističe da postoji samo jedan uslov, a to je da za njihove potrebe gaje prvenstveno „vilamet“ ili „miker“.
Slično je i sa Amerikancima. Oni su uprkos carinama i skupom transportu spremni na ulaganje u naš posustali malinarski biznis. I svi oni najavljuju više cene za proizvođače u narednoj godini koja je prouzrokovana povećanim rastom tražnje u gotovo svim zemljama sveta.
K. R.
