Prošle godine prolećni mraz je omlatio trećinu voća, a suša i visoke temperature desetkovale su prinose ratarskih kultura.Možda će ova ili naredna godina doneti znatno veće štete. Zadatak industrije osiguranja i države jesta da zajednički rade na većem broju osiguranih, s obzirom na to da je poljoprivreda od strateškog značaja za našu zemlju, a obuhvat osiguranja nedovoljan.
Malo poljoprivrednika se odlučuje da osigura površine pod primarnim poljoprivrednim kulturama, voćem i povrćem. Pre korone, u Srbiji je bilo osigurano jedva 10, a sada do 15 procenata obradivih površina.
„Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez znatnog dela BDP-a i plus mora da nadoknađuje štetu. Ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači, jer se postavlja pitanje isplativosti osiguranja poljoprivrede“, naveli su za Dnevnik u Udruženju osiguravača Srbije.
Kod osiguranja najveći je problem što čak 90 odsto osiguranih poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu, iako su zbog klimatskih promena neki drugi rizici primarni, pre svega prolećni mraz, koji je postao redovna pojava na ovim prostorima, ali i oluje i poplave koje nas ne zaobilaze poslednjih godina.
K. R.
