Zadružni savez Srbije i Zemljoradnička zadruge Agro-eko voće nedavno su na Sajmu etno hrane i pića u Beogardu organizovali debatu „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“,
Učesnici skupa složili su se da je u sektoru malinarstva poslednjih pet godina dosta urađeno. Posebno što su počeli da se primenjuju neophodni standardi u njenoj proizvodnju i preradi.
„Ipak dalje imamo probleme koji su prevenstveno vezani za cenu i otkup“,rekao je direktor Zadruge Agro-eko voć“ iz Milićevog Sela kod Arilja, Božo Joković, koji je i predstavnik grupacije koja okuplja male hladnjače, kao i proizvođače maline, „Naše voće Srbija“.
Prema njegovom mišljenju treba napraviti analizu i naći rešenja za izlaz iz ne baš lake situacije. Kako tvrdi pojedinačni interesi isplivali na vrh, a celokupni sektor malinarstva zapao u problem zbog visoke otkupne cene maline 2022. godine koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram, da bi kasnije pala, na oko 200 dinara za kilogram tokom 2023. godine.
„Za rešenja još ima vremena do sledeće berbe sezone 2024. godine. Probijeni su svi rokovi, nemamo pravo na greške koje smo napravili 2022. i 2023. godine“, rekao je Joković.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihajlović, rekao je kako je jedno od rešenja za probleme u sektoru malinarstva udruživanje proizvođača u zadruge.
„Zadruge su i sadašnjost i budućnost, bez udruživanja nema većih šansi. Neko je podelio da tu postoje mali srednji ili veliki, nikoga ne treba svrstavati, „lanac“ treba treba da postoji od proizvođača, udruženih u zadrugu i izvoznika“, ocenio je Mihailović dodajući dajedan od primera uspešnog zadrugastva “ Mrkšićevi salaši“ iz Srtpskog Itebeja u Vojvodini koji plasman svojih proizvoda ostvaruje preko sopstvenog lanca malopradaje u Srbiji.
B. K.
