Opšte je poznato da poljoprivrednici u setvi biljnih kultura prednost daju stranim semenima i da ih je gotovo nemoguće okrenuti domaćim semenima. Ovdašnje tržište semena čine domaći instituti – Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Institut za kukuruz «Zemun polje», kao i firme i međunarodne kompanije.
„Udeo semena u ukupnoj strukturi setve kukuruza ili market share varira u zavisnosti od biljne vrste. Kod nas se kukuruz seje približno na milion hektara i ukupan udeo domaćeg semena, računajući dva instituta i jednu semensku kuću, iznosi 20–22 procenta u strukturi setve“, izjavio je za Dnevnik profesor semenarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Velimir Mladenov, jedan od najuticajnijih naučnika i stručnjaka u ovoj oblasti u Srbiji.
Po rečima prof. dr Mladenova, nekoliko međunarodnih kompanija ima istraživačke centre, kao i stanice u Srbiji. Neke razvijaju nauku i hibride za ovo područje i za ovde tražene FAO grupe zrenja, druge samo sprovode oglede, ali dobar deo kompanija u Srbiji i umnožava seme. Postoje strane kompanije koje kod nas proizvode seme za grčko, tursko i nemačko tržište.
„Sada, kada su domaći poljoprivrendici skoro sasvim okrenuti upotrebi stranog semenja, skoro je nemoguće intervenisati i popraviti situaciju da se na našim njivama seje naše seme. Nažalost, nesređen agrosektor i nedostatak mera su stanje u semenarstvu doveli do ovog nivoa. Iako je bilo jasno da utakmica sa stranim kompanijama počinje, izostala je reakcija države, koja je u tom momentu možda mogla nešto da promeni i da zaštiti domaće proizvođače semena. Potrebno je zato srediti sektor semenarstva, pripremiti zakon o semenu tako da malu prednost da domaćim kompanijama, samo iz razloga da se ne ugase, i voditi više računa o uređenosti tržišta“, naveo je prof. dr Mladenov, ističući da je kvalitet semena najvažniji i da je neosporno da sve kompanije imaju zavidan kvalitet.
K. R.
