Iako se, iz godine u godinu, u seoskim sredinama širom Srbije beleži sve manji broj stanovnika, naročito mladih, u selu Vračev Gaj kraj Bele Crkve to nije slučaj.
Najmlađi članovi porodice Dmitrović ipak ne odlaze već ponosno ostaju na zavičajnom imanju baveći se stočarstvom.
Osamnaestogodišnji Teodor i njegova, dve godine mlađa sestra Željana iz Vračevog Gaja kod Bele Crkve gaje više stotina ovaca na porodičnoj farmi koja važi za jednu od najvećih u Banatu.
Obaveze oko životinja, kao i radovi u polju, Teodora i Željanu prate još od ranog detinjstva, pa je ljubav prema poljoprivredi počela sasvim spontano.
Generacije Dmitrovića decenijama su se bavile poljoprivredom, ali je ova rešila da poveća obradive površine, kao i čitavu proizvodnju.
„Sada imamo oko 280 ovaca i oko 220 jagnjadi, u pitanju je rasa il de frans. Otkupili smo dosta livada i pašnjaka u okolini, a sejemo i pšenicu, kukuruz, tritikale, ječam, ovas, kukuruz, lucerku i travne smeše“, kaže Željana
Radni dan ovih budućih ekonomskih tehničara počinje u zoru, kada najpre odlaze u školu, po povratku ručaju, a onda idu na farmu gde ih čekaju ovce i jagnjad koje treba namiriti.
Na pitanje da li i nakon školovanja želie da se bavi stočarstvom, odgovara:
„Još nismo odlučili da li ćemo upisati fakultet, ali posao na farmi svakako ne ostavljamo. Polako se širimo i planiramo da povećamo broj grla“, poručuju mladi Dmitrovići čvrsto rešeni da ostanu na selu i nastave porodičnu tradiciju.
K. R.
