Optimalni rok za setvu uljane repice uveliko teče, ali mnogi proizvođači u Srednjem Banatu ovaj posao još odlažu, jer čekaju značajnije padavine.
Među onima koji su ovaj posao uspeli da odrade je poljoprivrednik Nebojša Petkanić iz Elemira.
„Da bismo pripremili zemljište za setvu uljane repice radili smo podrivanje i dva tanjiranja. To uopšte nije bilo lako, jer je zemlja bila veoma tvrda. Ipak, nekako smo uspeli. Onda smo čekali padavine i čim smo dobili oko 25 litara kiše odmah smo posejali uljanu repicu. Ove godine smo za 20 odsto povećali površine pod ovom kulturom u odnosu na lane, a za toliko ćemo smanjiti površine pod kukuruzom“, rekao je za RTS Petkanić.
Za desetak dana biljke su uspele da niknu i sada se nalaze u fazi prvog stalnog para listova.
Uljana repica je jedna od tri najznačajnije ratarske uljane vrste u Evropi i Srbiji.
„Njeno seme sadrži između 40 i 48 odsto ulja i između 18 i 23 procenata proteina. Osim za proizvodnju kvalitetnog jestivog ulja, koristi se i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji i proizvodnji biogoriva. Ulje ove biljke čini više od 70 odsto sirovinske baze za biodizel u Evropi“, objašnjava dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Gajenje uljanje repice ima višestruke prednosti.
„Sa stanovišta ekonomske isplativosti njena rana žetva, krajem juna, obezbeđuje brzu likvidnost, povrat uloženih sredstava i prihod“, dodaje Marjanović Jeromela.
Poslednje tri godine beleži se nagli rast površina pod ovom kulturom, dok se prinosi održavaju na nivou od oko tri tone po hektaru.
Prošle sezone uljana repica bila je posejana na preko 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona.
K. R.
