Prelazak sa tradicionalnog na regenerativni model poljoprivrede, u prve tri do četiri godine dao bi 10 do 20 odsto veće prinose po hektaru, dok bi u periodu od deset godina te uštede u troškovima proizvodnje išle i do 47 odsto, rečeno je na sednici Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.
Među glavnim prioritetima NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu u naredne dve godine biće preduzimanje konkretnih mera kako bi se unapredila održivost sektora i njegova otpornost na klimatske promene, navodi se u saopštenju NALED-a.
Podsticaj za organsku proizvodnju, prepoznavanje regenerativne poljoprivrede kroz regulativu, podrška inovacijama i razvoju startapa u oblasti hrane i poljoprivrede, kako su istakli, mere su koje bi dale velike rezultate.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivredeIvana Popović istakla je Vladino prepoznavanje kada je reč o održivoj poljoprivredi čemu svedoči i formirana radna grupa od koje se očekuje da donese rešenja i mere koje će ući u Strategiju ruralnog razvoja.
B. K.
