Izborom odgovarajućeg sortimenta, poštovanjem agrotehničkih mera i primenom novih naučnih saznanja moguće je odgovoriti najvećem izazovu poljoprivrede, a to su klimatske promene i pojava novih štetočina. U tome je važna spona nauke i prakse, poruka je sa tradicionalnog „Dana polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice“, održanog na Rimskom šančeviom kod Novog Sada u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Branko Markoski istakao je da Institut nije samo simbol nauke, već i čuvar naše agrarne budućnosti. Ocenio je da danas, zahvaljujući Institutu, sa ponosom možemo reći da Srbija razvija i primenjuje najnovije agrotehničke i genetske tehnologije u skladu sa najvišim svetskim standardima.
„U tom kontekstu, želim posebno da istaknem važan međunarodni uspeh Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koji je deponovao 96 najznačajnijih srpskih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži u Svetski trezor semena na Svalbardu, u Norveškoj. Time je Srbija, kroz rukovodstvo Instituta i podršku projekta GRAINEFIT, postala aktivan učesnik u globalnoj borbi za prehrambenu sigurnost i očuvanje genetske raznovrsnosti i globalne stabilnosti“, istakao je sekretar Markoski i poručio da Institut ne proizvodi samo sorte, nego čuva i našu suverenost, jer, kako je naglasio, nacija koja poseduje sopstvene izvore hrane, poseduje i sopstvenu budućnost.
K. R.
