U Rađevini, delu zapadne Srbije svojevremeno je bilo je oko 5.000 hiljada tona maline, a sada se u sezoni jedva skrpi oko hiljadu. Nije isto za proizvođača kada je rod pet ili 15 tona. Količina je važna, a berićet kod ove organske je mnogo manji, pa brzo dođe i vreme kada moraju da se menjaju zasadi. Posebno što otkupljivači traže i „dlaku u jajetu“, pa često, kako se kaže u narodu, „ćar pojede vajdu“.
„Tako se proizvodnja organske maline u Rađevini značajno smanjila kako rod tako i površine u poslednjih desetak Godina“, rekao je za Novosti Saša Nešić, diplomirani inženjer i stručnjak za proizvodnju i izvoz jagodičastog voća.
Prema njegovim rečima, oni koji upućuju voćare da gaje organsku malinu, u krupanjskom kraju, nisu im ni prijatelji, ni blagonakloni. Da je to dobro i isplativo, ističe ovaj proizvođač, hladnjačar i domaćin, „činili bi to malinari u ariljskom i ivanjičkom kraju“.
„Organska malina je tek 20 odsto skuplja od obične, ali je manje otporna, pa njeni zasadi višestruko manje traju i slabije daju rod, što nije dobro za malinara“, kaže Nešić.
Niko ne spori da je ta proizvodnja potrebna, ukazuje Nešić, ali nikako kao do sada, u tom obimu, da bude na štetu malinara, koji se, često, kad vide šta su uradili, „hvataju za glavu“ smatrajući da će početna cena maline, ove godine, biti od 350 do 400 dinara.
B. K.
