Nekada strateški važan poljoprivredni proizvod, pasulj je danas među kulturama čija proizvodnja u Srbiji naglo opada. Zbog suša, kašnjenja setve i nedostatka ulaganja u savremenu agrotehniku, prinosi su niski, a domaće tržište sve više zavisi od uvoza
Docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović navodi za Biznis.rs da su i ove godine prinosi niski zbog nepovoljnih agroekoloških uslova, čestih suša i kašnjenja setve. Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, a uz navodnjavanje i sertifikovano seme mogao bi dostići do 2,5 tone.
„Bez savremene agrotehnike i ulaganja u kvalitetan setveni materijal Srbija neće moći da povrati prehrambenu samodovoljnost“, upozorava Vojnović.
Pad proizvodnje doveo je do toga da Srbija više ne može sama da zadovolji svoje potrebe. Prema podacima Privredne komore Srbije, samo prošle godine uvezeno je pasulja u vrednosti od22,4 miliona evra. Najviše ga je stiglo iz Kirgistana (za 10 miliona evra), Bugarske (3,7 miliona), Poljske (2,9 miliona) i Egipta (2,5 miliona evra).
S druge strane, izvoz je bio simboličan – tek 3,5 miliona evra, a glavni kupci bili su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora.
Na uvoznim listama dominiraju beli pasulj krupnog zrna, šareni i crveni pasulj, dok se iz Srbije najviše izvoze sorte tetovac i visokokvalitetni beli pasulj krupnog zrna.
K. R.
