Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Raste po godišnjoj stopi od 10 posto uz promet koji premašuje 200 miliijardi evra na svetskom, i oko 27 na domaćem tržištu.
Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, povoljnu klimu i dužinu vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane, izjavila je dr Danica Mićanović, naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju na sajtu Privredne komore Srbije.
Dobar primer razvoja cvećarstva u Srbiji je proizvodnja ruža, koja prema oceni evropskih stručnjaka, pored Francuske, spada u jedno od najboljih podneblja za gajenje „kraljice cveća“. Ukupan izvoz ruža iz naše zemlje vredeo je prošle godine 2,7 miliona evra, dok se na uvoz potrošilo 250.000 evra.
Spoljnotrgovinska razmena cveća i drugog ukrasnog bilja u 2021. godine iznosila je 27,4 mil EUR, od čega je izvoz vredeo 5,4 miliopna evra, a uvoz 22. Vrednost izvoza cveća u prošloj godini je veća za 28, a uvoza za 44,9 odsto u odnosu na 2020 godinu.
„Kako bi se umanjio spoljnotrgovinski deficit neophodno je, između ostalog, istraživački jačati ovu oblast jer ne postoji ni jedna naučno-istraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji“, kaže Mićanović.
Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove…
B. K.
