Prema izveštaju Državne revizorske institucije više od trećine raspoloživog državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je neobrađeno.Za davanje u zakup i na korišćenje ugovorima je data površina od 264.929 hektara državnih oranica, dok je zemljište koje nije dato u zakup i nije obrađeno iznosi 143.488 hektara ili 35 odsto, rečeno je na predstavljanju izveštaja „Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“.
„Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na dan 31. oktobra 2021. godine iznosila je 805.795 hektara, od čega su 397.111 hektara ( parcele izuzete od davanja u zakup i na korišćenje)“, saopštio je direktor Državne revizorske institucije Duško Pejović.
On je rekao da veliki broj lokalnih samouprava nije imao saglasnost nadležnog ministarstva za godišnji program, kao i da opštine nisu dostavile ministarstvu izveštaje o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
„Nadležni organi nisu obezbedili efikasno korišćene poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.To je dovelo do toga da zakupci ulaze u posed i nakon otpočinjanja agroekonomske godine, a za poljoprivrednike to znači nemogućnost izbora kulture koju će sejati“, rekao je nadležni državni revizor Nikola Stevanović.
Kao razloge zbog čega je 49 odsto od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta izuzeto od zakupa, Stevanović je naveo da na terenu 71 odsto zemljišta nije poljoprivredno (da su izgrađene škole, igrališta, površinski kopovi rudnika…), dok četiri odsto parcela faktički nisu poljoprivredno zemljište.
Pejović je naveo da po zaključku revizije Ministarstvo poljoprivrede, nije ni nakon više od 16 godina od dana donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu preduzimalo aktivnosti u cilju donošenja planskog dokumenta Poljoprivredne osnove. DRI je resornom ministrarstvu preporučilo da preduzme aktivnosti u cilju donošenja Poljoprivredne osnove Republike Srbije, kao i aktivnosti po pitanju donošenja Godišnjih programa, navodi se u izveštaju.
B. K.
