Dok se većina poljoprivrednika u banatskoj ravnici tradicionalno oslanja na ratarstvo, jedan domaćin iz Iđoša kod Kikinde odlučio je da svoju budućnost potraži u – šumi. Radivoj Lagundžin postao je prepoznatljivo ime u svetu rasadničarstva, a njegov najnoviji poduhvat od čak više od stotinu hiljada zasađenih sadnica bagrema privlači pažnju, ne samo zbog ekonomskog potencijala, već i kao značajan ekološki doprinos pošumljavanju Vojvodine.
Lagundžin postao je prepoznatljivo ime u svetu rasadničarstva, a njegov poduhvat od 100.000 zasađenih sadnica bagrema nije samo poljoprivredni uspeh, već i ekološki podvig vredan divljenja.
„Obožavamo drveće, sve vrste da sadimo i proizvodimo. Između ostalog i bagrem koji nije autohtona vrsta, ali je vrsta koja se kod nas nalazi već 300 godina. Jako je zahvalan jer je drvo koje ima višestruke koristi od njega, tako da smo našli priliku da nešto zaradimo, ali i da proizvedemo nešto što volimo“, rekao je Lagundžin za RTV.
Zašto baš bagrem?
Odgovor je jednostavan – praktičnost i potražnja. Bagrem je na našim prostorima nezamenljiv, najbolje je ogrevno drvo koje gori čak i kada je vlažno, idealna biljka za pošumljavanje i sprečavanje erozije zemljišta, ali i osnova za najkvalitetniji med.
Radivoj je uspeo da spoji tradicionalno iskustvo sa modernim pristupom proizvodnji.
„Pogotovo kada cveta u periodu koji nam dolazi u maju. Bude puno pčela, pčele ga obožavaju, a med od bagrema je jako kvalitetan. Bagrem je drvo koje je simbol opstanka, kada sve drugo propada, on uvek raste i napreduje“, kaže Lagundžin.
K. R.
