I krajem prošle godine i tokom ove u javnosti se moglo čuti da je mašem seljaku potrebna poljoprivredna komora. Da li bi formiranje jednog ovakvog tela zaista moglo da reši nagomilane probleme i treba li Srbija da se ugleda na Mađarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku koje odavno imaju agrarne komore?
Osnivanjem poljoprivredne komore automatski bi, objašnjavaju, sva poljoprivredna gazdinstva postala njeni članovi.
„Poljoprivrednici bi bili vlasnici i upravljači, pa ne bismo dolazili u situaciju da se pojavljuju pojedinci koji nisu stručni, nemaju ovlašćenja i čiji se interesi ne poklapaju sa interesima organizacije, da govore u ime poljoprivrednika. U komori bi bili zaposleni stručnjaci koji bi analizirali stanje na tržištu i koji bi radili za nas“, rekao je Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Svi članovi morali bi da plaćaju simboličnu članarinu, a to bi im omogućilo da učestvuju u radu komore. Cilj postojanja ovakvog tela je, navodi, da u slučaju poremećaja na tržištu ima ko da interveniše.
„Ako su, recimo, u lošoj situaciji malinari, da se njima pomogne. Ako su u problemu povrtari, onda njima. To bi bilo mesto gde bi se donosile zajedničke odluke. Ne možemo jedni bez drugih, poljoprivrednici u Srbiji moraju da budu jedinstveni da bi opstali i to mora svima da bude jasno. Ko god razbija naše jednistvo taj je protiv poljoprivrednika. Kao što ratari ne mogu bez stočara, ni stočari ne mogu bez ratara, a sve vreme nas predstavljaju kao rivale“, objašnjava Jakšić.
Poljoprivredna komora bi trebalo, prema zamisli primarnih proizvođača, da spreči bilo kakvo mešetarenje.
„Džabe nama subvencije, kada su cene semena, đubriva, nafte otišle gore. Svi mi imamo internet i znamo kolike su gde cene repromaterijala i naših proizvoda. Vidimo da cene nigde nisu blizu naših i to nam pokazuje da se radi o monopolu na tržištu, a komora bi to sprečila“, tvrdi Jakšić.
Iz Zadružnog saveza Srbije podsećaju da su i Slovenija i Hrvatska pre ulaska u EU dobile preporuku da formiraju poljoprivredne komore, čija bi uloga bila da zastupa interese celokupne poljoprivrede. Neosporno je, smatraju, da je poljoprivredi Srbije potrebna jaka, reprezentativna organizacija.
„Uz sve rasprave o komorskoj organizaciji, potrebno je shvatiti da poljoprivreda nije samo privredna grana, već ima ulogu u održavanju stanovništva, obezbeđivanju socijalne ravnoteže, održavanju i očuvanju kulturnog nasleđa, očuvanju nacionalnog identiteta i tradicionalnih karakteristika i etnografskih posebnosti, obezbeđivanju prehrambene sigurnosti, održavanju plodnosti zemljišta, zaštiti životne sredine od zagađenja i sprečavanju zarastanja“, rekao je za rts Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
K. R.
