Poljoprivrednici sve više zaoravaju žetvene ostatke na njivama, svesni toga, da se unošenjem biljnih ostataka , poboljšavaju fizičko- hemijske osobine zemljišta, njegova struktura, vodno vazdušni režim kao i plodnost, a bolje je i kruženje organske materije u zemljišnom profilu.
„Od 80-ti i neke godine smo prvo tarupirali kada kombajnji nisu imali sečku , pa je to bilo dosta zahtevno posebno kada pokisne onda to tarup ne može da podigne pa kontra noževi , danas je to drugačije ,naštelujete sitnilicu biljnih ostataka na kombajnu da radi dobro i to je u jednom prohodu sve odrađeno“, rekao je Miomir Crveni , Turija.
Agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu, Vladimir Rankov pojašnjava zbog čega je važno da se žetveni ostaci zaoravaju .
„Paljenje žetvenih ostataka nikako nije dozvoljeno i ratari to dobro znaju, a mogu da kažem i da poljoprivrednici koji imaju više posejanih strnih useva kao i ostale biljne vrste ti ostaci se usinte i zaoravaju se“, naglasio je Rankov.
Nikola Banjanin, ratar iz Bačkog Sokolca, kaže da zaorava žetvene ostatke, vodeći računa o plodnosti zemljišta a kako su skupa mineralna đubriva unosi i stajnjak u zemljište po stručnim uputstvima.
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura, važna je primena pune agrotehnike koja podrazumeva i meru zaoravanja biljnih ostataka.
Izvor: https://www.rtv.rs/
