Kada temperatura vazduha i zemljišta dozvoli, počeće prolećna setva kukuruza, suncokreta i soje. Pred zemljoradnicima je opet večita nedoumica: kojim semenom i na kojim površinama zasnovati poljoprivrednu proizvodnju?
Opšte je poznato da poljoprivrednici u setvi biljnih kultura prednost daju stranim semenima i da ih je gotovo nemoguće okrenuti domaćim.
Ovdašnje tržište semena čine domaći instituti – Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Institut za kukuruz „Zemun polje“, kao i firme i međunarodne kompanije.
„Kod nas se kukuruz seje približno na milion hektara i ukupan udeo domaćeg semena, računajući dva instituta i jednu semensku kuću, iznosi 20-22 odsto u strukturi setve“, izjavio je za Dnevnik dr Velimir Mladenov sa Poljoprivrednog fakultetu u Novom Sadu
Kod suncokreta, koji, navodi on, zauzima otprilike četvrtinu površina u odnosu na kukuruz, ratari naše seme koriste svega do 20 %.
„Jedino bolja situacija je kod soje. Uljarica se seje na površinama ispod ukupnih površina pod suncokretom. Problem kod soje je dvojake prirode. Setva soje opada pošto promena klime ne godi ovoj kulturi i za koju godinu biće je teško gajiti u suvom ratarenju. Drugi razlog je taj što domaći ratari često sami umnožavaju svoje seme“, kaže dr Mladenov.
Mladenov ističe da se kod nas strane kompanije takmiče međusobno za ukupan udeo na ovdašnjem tržištu semena, dok domaći proizvođači semena pokušavaju da se oporave kroz stalna usavršavanja, ali proces u državnim aparatima je često spor.
„Do dolaska stranih kompanija pre dve decenije domaći proizvođači semena nisu bile izloženi tržišnoj utakmici i imali su prilično lak zadatak u prodaji. Proizvodili su kvalitetno seme i plasman je bio podeljen između tada najvećih instituta i igrača na tržištu“, kaže Mladenov.
K. R.
