Prinosi šećerne repe u Srbiji ove godine su više nego prepolovljeni usled ekstremne suše, tvrde proizvođači. Umesto korena teškog kilogram i više, repa je ove sezone tanka i mala i kako kažu ratari, „jedva deblja od šargarepe“.
Poljoprivrednik Zlatko Periša iz sela Torak u opštini Žitište, koji obrađuje 340 hektara sa porodicom, naveo je da na 23 hektara pod repom očekuje svega 25–30 odsto prinosa u odnosu na normalne godine.
„Lane sam na 60 hektara napravio minus od 60.000 evra, a ove godine repu sam posejao samo da otplatim preostali dug od 20.000 evra šećeranama. Ovo je rupa bez dna, sledeće godine verovatno odustajemo“– kaže Periša.
Periša ističe da poljoprivrednici ne očekuju pomoć države u izgradnji sistema za navodnjavanje, iako postoje kanali Begeja i Tamiša.
„Za sistem navodnjavanja i agregat potrebno je oko 40.000 evra a povoljnih kredita nema. Za 11 godina samo sam prve imao zaradu od 10.000 evra, a kasnije su usledili gubici“, otkriva Periša.
Slična situacija je i kod drugih ratara. Goran Filipović iz Kisača, koji repu gaji na 6,5 hektara, kaže da neće imati više od tri tone po hektaru, dok je lane prinos bio sedam do osam tona.
„Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali su je junske i julske suše uništile – odbacivala je list, pa je koren ostao tanak, nalik šargarepi, umesto da dostigne težinu od jednog do dva kilograma“, objašnjava Filipović.
Poljoprivrednici ističu da, dok repromaterijal poskupljuje, ratarski proizvodi pojeftinjuju i da su jedino pšenicu uspeli da proizvedu u većim količinama, ali po ceni koja jedva pokriva troškove, oreno je portal Agronews.
K. R.
