U valjevskom kraju berba malina je pri kraju, a ove godine rod je, najblaže rečeno, upola manji nego što su voćari očekivali, piše RTS. Međutim, u Podgorini ima i onih koji su za primer i po količini i po kvalitetu plodova, jer su proizvođači primenili sve agrotehničke mere prema savetima stručnjaka i uložili mnogo truda
Mladen Milovanović, iz Ostružnja kod Osečine, pet izvora na svom posedu kaptirao je za navodnjavanje zasada maline. Zaštitio ih je protivgradnim mrežama pre pet godina, i uz prihranjivanje i mnogo rada prinosi su odlični, kao i kvalitet plodova.
U delimično kontrolistnoj proizvodnji maline, stručnjaci posle hemijske analize zemljišta savetuju voćarima tretmane za popravku tla i odgovarajuće prihranjivanje.
Saša Radosavljević, specialista inženjer fitomedicine i voćarstva, kaže:
„Malina će u nekoj perspektivi, u nekoj budućnosti, postati kultura koja je privilegija odrđenog kruga ljudi. Vidite da svi ovi ljudi, koji gaje bez sistema za navodnjavanje, bez dodatnog orošavanja, bez upotrebe đubriva, imaju za rezultat sušenje i jako loše prinose. Nije poenta po hektaru imati četiri tone, kao što vidite kod Mladena ovde, poenta je da imate na 22 ara 5 tona.“
U sezoni koja nije ispunila očekivanja voćara, ima dobrih primera gde je prinos i kvalitet organske maline zadovoljavajući. Istina, aktuelna cena maline iz konvencionalnih zasada je 600 dinara po kilogramu, dok je organska 700 dinara.
K. R.
