Do 2019. godine gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je „na crno“ tj. bez bilo kakvog osiguranja. Za šest godina postojanja elektronskog sistema za prijavu registrovano je više od 100.000 radnika na ovim poslovima, a država je naplatila oko 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa. Ipak, i pored zakonske obaveze, čini se da nisu svi sezonci u poljoprivredi prijavljeni. U svakom
Poslodavci kažu da je uprkos većim dnevnicama i prijavama sve teže pronaći radnike koji žele da rade u poljoprivredi.
„Iako su dnevnice danas znatno veće nego pre nekoliko godina, fizički rad na visokim temperaturama i u sezoni nije privlačan velikom broju ljudi. Prijava sezonskih radnika jeste pozitivna stvar jer radnici imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje za vreme angažovanja, ali sama prijava nije rešila problem nedostatka radne snage. Najveći izazov i dalje ostaje pronaći dovoljan broj ljudi kada posao krene“, rekoe je za RTS Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Manđelos.
Tokom sezona na njegovom gazdinstvu je radilo i bilo prijavljeno nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje i potreba u određenom periodu godine. Najčešće su angažovani za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda, odnosno za poslove koji zahtevaju veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu.
Najteže je pronaći radnike za berbu kornišona j jer zahteva dosta discipline, preciznost i obavlja se svakodnevno tokom sezone. Upravo za takve poslove nedostatak radne snage je danas najveći problem, zbog čega mnogi proizvođači ne mogu da iskoriste svoj puni proizvodni potencijal.
K. R.
