Iskustva ratara iz prethodnih godina opredeliće ove sezone izbor setvenih kultura možda i više nego ranijih godina. Tako bi suncokret, po oceni analitičara, mogao da zauzme znatno veće površine uglavnom nauštrb soje, ali delimično i kukuruza, koji već nekoliko godina zbog suše beleži manje prinose.
Suncokretovo zrno postaje sve popularnije jer je ova uljarica u protekloj sezoni postizala dobru cenu, ali opredeljenje za ovu kulturu na prvom mestu diktiraju klimatske promene. Suncokret mnogo bolje podnosi sušu u odnosu na druge žitarice i solidno rađa i u godinama sa malo padavina.
Istovremeno i površine pod kukuruzom, kako smatraju analitičari, mogle bi da budu manje ove godine.
Kako za „Politiku“ kaže dr Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, površine pod kukuruzom zasigurno će biti manje ove godine.
„Za koliko, to je u ovom momentu teško reći. Očekujem da će biti posejan na plus- minus 800.000 hektara. Razlog tome su višestruki nepovoljni uslovi u poslednjih pet godina, istakao je Bekavac dodajući da prilično skromna cena koju je kukuruz postizao, a uz to su zabeleženi i prilično manji prinosi.“
Kaže da situaciju dodatno komplikuje i to što se prilikom izvoza obavezno zahteva test na prisustvo aflatoksina
„Ovo je problem, dodaje, koji imaju sve države u regionu: Mađarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, delovi Bugarske pa čak i Italija“, kaže Bekavac i ističe da ove države imaju slične i ogromne probleme koji ranije nisu postojali, dok sada promena klime, visoke temperature i stres biljaka zbog manjka padavina nameću tešku borbu sa aflatoksinom.
K. R.
