U Srbiji je tokom 2025. godine u jesenjoj setvi zasejano ukupno 842.347 hektara, što je 5,5 odsto više u odnosu na jesenju setvu 2024. Pšenica i dalje zauzima dominantnu površinu, dok su pojedine kulture, poput ovsa, zabeležile blagi pad.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je jesenjom setvom osigurana prehrambena sigurnost i da će zarada poljoprivrednika zavisiti od cena na svetskim berzama i stanja na svetskom tržištu.
Kada je u pitanju rod on je optimističan jer, kako kaže, sve što se u jesen seje definitivno donosi rod i retko koja kultura podbaci, što nije uvek slučaj kada je u pitanju prolećna setva.
„Poljoprivrednici poslednje tri-četiri godine traže rešenja izbegavajući sušu i pitajući se koje kulture uopšte saditi. Površine pod kukuruzom i sojom su toliko podbacile da su oni u strahu da ne pretrpe još jednu godinu sa velikim gubicima. Ono što se u jesen seje definitivno donosi rod. Zbog vlage, bez obzira kolika je ona tokom zime i s obzirom na prolećnu vegetaciju, uglavnom nijedna kultura nije omanula“, navodi on.
Prema njegovim rečima, pšenica, ječam, raž i ovas sa stanovišta finansijskih ulaganja traže manje sredstava nego što je to slučaj sa prolećnim kulturama, koje su radno intenzivne i finansijski jako zahtevne.
„Velika ulaganja kod šećerne repe, kukuruza i soje. Naročito ako uzmemo u obzir da je kukuruz sejan na skoro miliona hektara. Dakle, više se u proleće seje kukuruz nego sve jesenje kulture zajedno“, ukazuje Prostran i dodaje da su ovog puta, bez obzira na situaciju, poljoprivrednici poslušali apele stručnjaka i da je dobro što je ukupno zasejano više od 800.000 hektara.
K. R.
