Žetva pšenice je na samom kraju. Кvalitet zrna je, kažu ratari, prosečan ali je prinos podbacio. Ni poljoprivrednici ni izvoznici nisu zadovoljni otkupnom cenom koja se trenutno kreće oko 20 dinara po kilogramu. Situaciju dodatno komplikuje i izlazak Rusije iz Crnomorskog sporazuma o bezbednom izvozu žita. Moskva kaže da neće podizati cenu pšenice, a situacija na svetskim berzama trenutno je mirna.
Prof. dr Zoran Rajić sa katedre za agrobiznis Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu rekao je za RTS da očekuje da se svetsko tržište smiri i ako bude nekih poremećaja, oni će verovatno biti kratkog daha.
„U dogledno vreme ne možemo da očekujemo veću otkupnu cenu za pšenicu, za poljoprivrednike u Srbiji“, veli Rajić.
Smatra da Ministarstvo trgovine i Privredna komora Srbije treba da otškrinu vrata, da ispituju tržišta, da vide koji su njihovi zahtevi, a da Ministarstvo poljoprivrede svojim merama učini da naša pšenica, da ne pričamo o drugim našim proizvodima, bude konkurentnija na tržištu.
Pšenica je posejana na 700.000 hektara, stručnjaci kažu da je nama dovoljno i na 220.000 hektara da imamo za svoje potrebe.
„Uglavnom smo orijentisani na lokalno tržište. I ove godine najveći uvoznik naše pšenice je Italija, nakon toga Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Ovih pet zemalja čini nešto preko 90 odsto našeg izvoza“, naveo je Rajić uz napomenu da je u ovoj godini izvoz smanjen za 15 odsto.
„Prinuđeni smo da moramo da tražimo druga tržišta. Činjenica je da su nam zbog nekih naših manjkavosti, prevashodno vezanih za pravilnike, mnoga tržišta za izvoz zatvorena ili otvorena pod uslovom da znatno spustimo cenu naše pšenice“, rekao je Rajić.
B. K.
