U Srbiji je tokom 2024. godine navodnjavano 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama imale su oranice i bašte sa 93,5 odsto, potom slede voćnjaci sa 5,9 i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto,
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto, dok se površinski navodnjavalo svega 0,2 odsto, saopštio je RZS.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je Srbija pri samom dnu u regionu kada je reč o zalivnim sistemima i površinama zemljišta koje se navodnjava.
„To je problem sa kojim se suočavamo. Država nešto pokušava, ima grantova i kreditnih linija za podsticanje ulaganja i investiranja u zalivne sisteme. Međutim, očigledno je da tu nema nekog sistemskog rešenja na kome je neophodno da se poradi“, ocenio je Galetin.
B. K.
