Transformacija poljoprivrednog sistema u Srbiji, kao i u ostalim tranzicionim evropskim državama, nije završena, a aktuelni procesi su veoma determinisani ekonomskom tranzicijom i procesom pristupanja Evropskoj uniji.
To se očituje pre svega kroz promene u vlasničkoj strukturi, veličini gazdinstava i korišćenju zemljišta, pokazali su rezultati istraživanja „Strukturne promene u poljoprivredi i uticaj na ekonomski rast“, koje je objavio Republički zavod za statistiku.
Struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023. godine je znatno promenjena u odnosu na 2012. Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 odsto na 77,7 odsto.
Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000 hektara, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 odsto na 6,1 odsto, zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara.
Najveći pad registrovan je kod livada i pašnjaka, pošto je ukupna površina livada i pašnjaka smanjena sa 713.000 hektara na 469.000.
B. K.
