Za razliku od većine prolećnih kultura koje je suša desetkovala, šećerna repa je bolje podnela i visoke temperature i nedostatak padavina. Ove godine zasejana je na oko 25.000 hektara, što je za četvrtinu manje nego lane. Procene pokazju da bi trebalo očekivati rod od oko 55 tona po hektaru, što je na nivou višegodišnjeg proseka.
Problemi u prošlogodišnjoj proizvodnji uticali su na proizvođače da ove godine smanje površine pod šećernom repom, pa je tokom proleća ovom kulturom posejano manje površina u odnosu na višegodišnji prosek.
„Najveći izazovi zabeleženi su tokom proleća zbog nestabilnih vremenskih prilika. Setva je trajala više od mesec dana, a deo površina je morao biti presejan usled izmrzavanja mladih biljaka. Dugogodišnji problem u proizvodnji predstavlja i zaraza fitoplazmom koju prenose cikade, ali je njen intenzitet ove godine značajno smanjen pravovremenim tretmanima protiv vektora“, rekao je za RTS dr Živko Ćurčić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Klimatske promene, navodi, predstavljaju veliki izazov za domaću poljoprivrednu proizvodnju. Upravo zato Institut sprovodi brojne agrotehničke oglede. Fokus istraživanja je na optimizaciji dužine vegetacionog perioda, racionalnoj primeni mineralnih hraniva, kao i unapređenju zaštite od bolesti i štetočina.
Poljoprivredna proizvodnja je poslednjih godina pod snažnim pritiskom. Od izraženih suša do poremećaja na tržištu ratarskih kultura, kako u otkupu tako i u cenama.
„Ipak, cena korena šećerne repe poznata je unapred, što proizvođačima omogućava sigurniju kalkulaciju troškova i očekivanih prihoda. Dodatno, šećerna repa pokazala se stabilnijom u uslovima suše u poređenju sa sojom i kukuruzom. Zbog toga je realno očekivati da će se površine pod ovom kulturom u budućnosti stabilizovati na nivou od oko 30.000 hektara“, kaže Ćurčić.
K. R.
