Srbija ima odličan potencijal za daleko veću proizvodnju sertifikovanog semena, ali je po njegovoj upotrebi na začelju Evrope jer ratari, pritisnuti drugim rastućim troškovima, češće koriste ono „sa tavana“, piše mesečnik Biznis i finansije.
Država bi mogla da pomogne subvencijama, ali one nisu predviđene za proizvođače deklarisanog semena.Vrednost tržišta proizvodnje semena teško je utvrditi, jer je reč o vrlo raznovrsnoj proizvodnji, od ratarskih kultura do povrća i cveća, ali prema nekim procenama ona se kreće oko 120 miliona dolara godišnje.
Proizvodi se više od toga, jer su na stranim tržištima tražene sorte kukuruza i suncokreta proizvedene u Srbiji. Tako je vrednost spoljnotrgovinske razmene oko 192 milliona evra, od čega je domaći izvoz 128, a uvoz 64 miliona evra..
„Prema rapoloživim resursima, proizvodnja semena mogla bi da se odvija na 90.000 hektara, ali mi sada ne dostižemo ni nekadašnjih 70.000, uglavnom je pod ovim zasadima 35.000- 45.000 hektara“, rekla je za Biznis i finansije Svetlana Balešević Tubić, generalni sekretar Semenarske asocijacije Srbije, a kao razloge navela je manjkavosti u regulativi i organizovanosti semenarskog sektora, ali i uslove na međunarodnim tržištima.
Prema njenim rečima, proizvodnja semena zahteva velika ulaganja u stručnost kadra, jer moraju da se prate klimatske promene, pojave novih bolesti i štetočina, naučna saznanja – kako bi se stvorili otporni hibridi koji poljoprivrednicima mogu da obezbede maksimalnu zaradu.
Postoje i naučni projekti koje država finansira iz budžeta, a kada se te sorte nađu na tržištu i iskažu kroz visoke prinose, uložena sredstva se posredno vraćaju.
„To je ciklus u kome svi imaju i korist i odgovornost za razvoj, ceo lanac je važan, od genetike do prerađivačke industrije koja, ako nema dobre sirovine, neće biti konkurentna na tržištu. Pritom, naša proizvodnja semena je veoma kvalitetna, imamo dobre oplemenjivačke institute i konkurentni smo na svetskom tržištu, posebno kod kukuruza i suncokreta“, istakla je Balešević Tubić.
B. K.
