Srbija se ubrzano suočava sa dubokim klimatskim promenama koje menjaju gotovo sve – godišnja doba, vodne resurse, šumske ekosisteme i stabilnost poljoprivrede, upozorio je za Politiku profesor Geografskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandar Valjarević.
„Voda postaje zlato jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene. Valjarević je za Tanjug izjavio da poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem je Srbija ušla u potpuno novi klimatski režim. Mediteranski uticaji sve snažnije prodiru u zemlju, dok se u Bačkoj, Deliblatskoj peščari i delovima istočne i zapadne Srbije već uočavaju polupustinjske karakteristike. Prema Valjareviću, Srbija gubi jesen i proleće, jesen je kraća za oko 14 dana, proleće za oko 17, a ostaju dve izrazito naglašene sezone, leto i zima. Imamo praktično peto godišnje doba – vreme ekstrema“, rekao je on.
Kako će se u ovakvim uslovima razvijati poljoprivreda u Srbiji, koje biljke bolje podnose klimatske promene i sušu, hoće li opstati sve voćne vrste koje našoj zemlji donose značajne prihode?
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije dr Aleksandar Leposavić kaže za „Politiku“ da čak i najblaži scenariji za budućnost predviđaju da će toplotni ekstremi biti sve izraženiji u našoj zemlji i svetu. Stručnjaci predviđaju značajan pad prinosa većine biljnih kultura za svaki stepen zagrevanja.
To predstavlja ogroman problem jer je, čak i na svetskom nivou, veoma malo praktičnih iskustava i konkretnih odgovora na netipično visoke temperature tokom zimskih meseci i ekstremno visoke u toku leta. Naročito velike probleme stvaraju letnje temperature u popodnevnim satima – od 15 do 18 časova. Kada postoji niska relativna vlažnost vazduha, visokim temperaturama i velikom količinom zračenja.
Leposavić napominje da se svi problemi sa visokim temperaturama kod biljaka na kraju svode na deficit vode u njihovim tkivima, a obezbeđenje dovoljnih količina predstavlja sve veći izazov za naše poljoprivrednike.
„Zbog toga se veliki broj njih odlučuje na bušenje bunara, pri čemu se najčešće ne poštuju hidrološki kriterijumi određenog područja, a što je u svetu veoma kažnjivo. Takođe, mnogi uzimaju vodu direktno iz vodotokova, što je zakonom strogo zabranjeno“, upozorio je naš sagovornik.
Kaže da će ovi, ali i drugi problemi sa kojima se proizvođači voća u našoj zemlji suočavaju, morati u budućnosti da se rešavaju primenom kompleksnih mera. To se pre svega odnosi na izbor odgovarajuće lokacije i pripremu zemljišta, odabir novijih i otpornijih sorti, korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, primenu savremenih agro i pomotehničkih mera i korišćenje mreža i drugih zaštitnih struktura. Sve češće se čuje i da pojedine biljke više nije moguće gajiti u tradicionalnim područjima gajenja, da se maline moraju „seliti“ na veće nadmorske visine, a da se smokva zbog obilnog rađanja može gajiti na prostoru cele Srbije.
K. R.
