Od ratarskih kultura u prolećnoj setvi u zemljište će prvo seme šećerne repe. Agroanalitičar Čedomir Keco potvrdio je da za celokupnu površinu pod tom kulturom semena koja se poslednjih godina seju na oko 30.000 hektara, kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima.
„Tako ćemo i za ovu setvu morati da uvezemo ili da koristimo inostrano seme na polovini planiranih setvenih površina, kod suncokreta 80 odsto, a kod šećerne repe 100 odsto“, kaže Keco za portak Poljoprivreda info.
Dr Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da im je sve skuplje da proizvedu seme.
„Postalo je zaista skupo proizvoditi semena u Srbiji, posebno u poslednje dve ili tri godine. Cena je skočila kao rezultat rata u Ukrajini, porasta cene su i cene hemijskih sredstava, radne snage, đubriva, inputa… Mnogi neće uopšte da se bave semenskom proizvodnjom“ pojašnjava Miklič.
Situaciju u sektoru bi donekle moglo da se popravi najavom će država ove godine poljoprivrednicima subvencionisati kupovinu deklarisanog semena.
B. K.
