Iako je dala dobre prinose pšenice i voća, ova sezona biće veoma teška za proizvođače kukuruza i soje. Stručnjaci kažu da su sve toplija leta sa sve manje padavina nova klimatska realnost i da će mnogo toga u proizvodnji hrane morati da se menja. Rešenje vide u navodnjavanju, preciznoj poljoprivredi, i investicijama u domaću proizvodnju semena i hibrida.
Srbija se suočava sa 12. sušom od 2000. godine. Stručnjaci kažu da se klima nepovratno izmenila, pa sve toplija leta sa retkim mestimičnim padavinama zahtevaju znatne inovacije u proizvodnji hrane.
Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za RTS da je, što se opštih mera tiče, tu navodnjavanje, nove otporne sorte, energetska efikasnost – prelazak na biodizel i promena agrotehnike.
„Strateško opredeljenje Srbije treba da bude da se opredelimo na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. To rade domaći stručnjaci i to je na domaćem terenu. Naravno potrebno je ulagati u nauku“, objašnjava Bekavac.
Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da bi trebalo razmišljati i o promeni sortimenta.
„S obzirom na vremenske prilike polako treba da prelazimo na hibride kao što su srednje rani do srednje kasnih, odnosno, na FAO grupe 300 i 400“, naveo je Prodanović.
Manje ratarskih kultura znači i manje stočne hrane, pa klimatske promene desetkuju stočni fond i povećavaju uvoz mesa.
K. R.
